Пролог

ПОСЛЕ ТРИ ГОДИНЕ ОДУПИРАЊА „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ”
Поскупљење

Одавно већ овде није вест да је нешто поскупело. Као заморни шум у својим главама, носимо тај пакет хорских објашњења: поскупљење репроматеријала, поремећај на светском тржишту енергената, курс евра, повећање дажбина и харача, објективне околности, субјективне слабости, терен клизав а лопта округла. Сада, кад смо после дугог опирања и ми били принуђени да повисимо цену Националне ревије, зар треба да се придружимо том хору? Зар није права вест да је Национална ревија успела да не поскупи три године, упркос дигитронима? Зар не би требало да објаснимо, заправо, како смо то издржали?
Заиста у овај пројекат улажемо велики труд. Од свега свог другог одвајамо и овде домећемо, уверени да је ово потребно и важно. Постоје и други, пре свих угледни привредници, свесни вредности Националне ревије, свесни да то није само часопис него и културни модел, па нас од почетка подржавају својим партнерством. И онај озбиљан пословни свет који, насупрот надирућем плићаку и терору баналности, непогрешиво препознаје свој интерес да се редовно оглашава баш у оваквом часопису и да се обраћа баш публици каква сте ви, наши читаоци, наши највећи савезници.
Без те подршке, наравно, не бисмо могли.
Од великог значаја за Националну ревију је и стални раст броја претплатника, чињеница да је часопис ушао практично у све институције, школе, цркве, да нас читају и старији и омладина, урбана и сеоска, фини и образован свет. Скоро цео тираж на енглеском језику и даље бесплатно делимо страним амбасадама и компанијама у Србији, извештачима и путницима, инвеститорима и гостима.
Занимљиво, сви странци који су имали у рукама Националну ревију били су уверени да иза овог пројекта стоји држава Србија, главом и брадом, шаком и капом, односно да је ово официјелно гласило. Тако је то, кажу, свугде у свету са оваквим магазинима, јер таква мисија је посао државе. Уместо разуверавања, како би то налагала истина у нашем случају, ми смо им могли понудити само осмех.